Преселио се у свој ЗЕМУН КОГА ВИШЕ НЕМА
Од свог рођења живео је на Магистратском тргу, у самом срцу Старог језгра Земуна. Био је аутентичан пример породице досељеника чији су потомци постали већи Земунци од неких који имају вишегенерацијски земунски педигре. Школовао се у Земуну, у ОШ “Светозар Милетић”, завршио је Земунску гимназију. Провео је неколико деценија у културно-уметничком аматеризму као играч и секретар КУД “Бранко Радичевић”, а затим и као кореограф КУД “Индустрија обуће”. Са Љубомиром Ранковим и Милутином Лукићем је 1995. и 1996. године организовао међународну Земунску смотру дечијег фолклора. Радни век је провео у администрацији некадашње Самоуправне интересне заједнице социјалне и дечије заштите, а после распада тог система са супругом Богданком је у Земуну основао први приватни дечији вртић “Звончица”. Био је један од оснивача и потпредседник Савеза независних грађана ЗА ЗЕМУН. Дао је вредан допринос културној историји Земуна, не само својим друштвеним ангажманом, него и књигaма “КУД Бранко Радичевић 1963-1996” – монографија (2014) и „Земун кога више нема“ (2018). ). Аутор је и књиге песама за децу “Прстенова разбрајалица” (2016). – написао Драган Стојковић .
Нажалост није дочекао да се КУД “Радичевић” врати у Мацу, твоја жеља нам остаје у аманет.
Велико хвала на свему твој КУД “Радичевић”
